О књизи: 2016 / ...подижем мач... Изгледа да је заиста мој. Руке се обично постављају на дршку. Памћење тела или шта? Али сада мач може да служи само као ослонац, а не као оружје. Мудди. Видео сам ово у филмовима много пута. Разлика је очигледна. Чују се јауци. Неко седи на лешу, држи главу рукама и љуља се напред-назад. Други стоји ослоњен на дугачко копље. Само стоји да нема пажње. Очигледно је превише мртвих око мене, разумете зашто су сви Ландскнехти имали право на дуплу плату за борце са дворучним мачевима... Али овде нема Ландскнехта. Тачно. Тим предводи жена. Моје године... Можда чак и старије. Питам се да ли је ово заправо Дина? И ако јесте, који од четири? Мада, у сваком случају, то је у чело или у чело. Или је ово одбрамбена реакција на ватру, да се кров не помери? Покушај да се ухвати за нешто познато... А ово није Дина, већ нека врста самураја... Или, не разумете, ко у неком непознатом свету?... Комбиновано „Ја сам Јесен“ и „Ја Схватио сам, добио сам!” у једно дело. Ионако нећу писати ни једно ни друго.